Сећање на Слободана Кужета

Волео је своје другове, волео је друштво. Никад му није било тешко да за њих уради све што је било у његовој моћи.

У ратном ваздухопловству је постигао веома много, летео је на МИГ-овима. Изнад свега је волео летење па је дошао у једриличарство. И ту је пружао много више него што се од њега очекивало. Прао је и гурао једрилице, трчао по конопац иза авиона, возио приколицу да такмичара довуче после вантеренског слетања. Ништа му није било тешко. Стварно је заслужио што смо га изабрали а за председника једриличара. И ту се трудио да покрене спорт за који су многи заборавили колико много значи.

А затим у моменту крај. Нема га више међу нама.

Памтићемо га. Памтићемо његов стални благи осмех, искреност, срдачност, трезвеност са осећањем мере у свему и мудрост са којом је прилазио стварима.

Слобо, нећемо те заборавити.