Da li sam bezbedan ? Bezbednost letenja je stalna tema svih vazduhoplovaca. Ovoj temi se može prilaziti sa raznih strana. Zadnje dve decenije se u komercijalnom vazduhoplovstvu razvio jedan poseban prilaz nazvan Upravljanje kapacitetima posada (CRM - Crew resource menagement). Do razvoja CRM je došlo na osnovu saznanja da su i pored velikih tehničkih dostignuća i korišćenja kompjutera za pomoć u vodjenju leta, udesi i dalje najčešće uzrokovani ljudskim faktorom. Istražuje se ’’proces donošenja odluke’’ odnosno uzroci pogrešnih odluka. Do udesa uvek dolazi posle nekoliko uzastopnih pogrešnih odluka. Prema tome, traži se način kako prekinuti taj lanac pogrešnih odluka. Da bi se shvatili uzroci moramo prvo odgovoriti na pitanje gde leži rizik, u kojim se oblastima krije opasnost za bezbednost leta. Izvori rizika se mogu podeliti u četiri grupe: - pilot – uzrok greške može biti nedovoljna veština ili znanje, zdravstveno stanje, psihičko i emotivno stanje i drugi uzroci. - avion – uzrok može ležati u performansama, opremi, održavanju i sl. - sredina - u kojoj se leti, gde uzroci mogu biti vreme, ili iznenadne promene vremena, navigaciona sredstva, kontrola letenja, teren preko koga se leti i sl. - vrsta letova – svaki letački zadatak ima svoj rizik. Takmičarski letovi, letovi za postizanje novih rekorda, prvi letovi učenika, prvi preleti; sve ovo nasuprot trenažnim letovima u reonu aerodroma ukazuje na značaj vrste letova kao izvora rizika. Kada govorim o uzrocima rizika ne mislim da na osnovu ovakve podele neki stručnjak ili komisija treba da radi analizu udesa. Sam pilot, svaki pilot, mora da bude svestan svih izvora rizika i da pre svakog leta, odnosno u toku leta, na osnovu njihove analize donosi odluke. Danas ću ukratko analizirati pilota kao izvor rizika u letenju. U jednom ovakvom članku se ne može dati potpuna analiza, ali svakako možemo započeti razgovor o tome. U sledećim nastavcima biće još reči o drugim izvorima rizika i načinu njihove kontrole. Kao što smo pomenuli bezbednost nekog pilota, koji ima svoje ime i prezime, nije konstanta. Ljudi su veoma promenljivih karakteristika, pa je i bezbednost svakog pilota promenljiva. Najbanalnije pojave kao što su: povišena telesna temperatura, redovno ili porvremeno uzimanje lekova, nedovoljan odmor i san kao i mnogi drugi činioci menjaju našu sposobnost za rad i upravljanje. Ovo je u velikoj suprotnosti se čestom pojavom da ljudi o sebi imaju mišljenje kako su čvrsti i jaki, kako uvek na isti način reaguju, uvek imaju iste stavove i uopšte pretstavljaju uzor stamenosti i doslednosti. Naravno da je to daleko od istine. Kada smo gladni, nama se žuri i gledamo da ’’zbrzamo’’ posao, da skratimo vreme, krećemo ’’prečicom’’, često smo nervozni, nije nam ni do čega. Kada smo siti sve nam je uglavnom lepo, ne žurimo, spremni smo da oprostimo, imamo vremena, ne insistiramo na detaljima a često smo i pospani. Izmedju ’’gladnog’’ i ’’sitog’’ razlika je u neznatnoj promeni koncentarcije šećera u krvi a razlike u ponašanju su vidne. I mnoge druge situcije dovode do promena i to ne samo u reagovanju na okolinu nego menjaju nivo veštine i znanja. Neispavan i umoran pilot pravi greške jer mu opada veština. Održavanje letilice u horizontalnom letu ne ide, javlja se nagib i skretanje koje pilot ne primećuje. U zaokretu jedrilica klizi prema unutra ili spolja a to se takodje ne primeti. Brzina se stalno menja pa je i centriranje stubova loše. Jedan od važnih činioca je i emotivno stanje pilota i postojanje stresa. Emotivno reagovanje na životne situacije kao i opterećenost stresom dovode do kočenja psihičkih procesa i njihovog fokusiranja na oblasti koje nemaju veze sa upravljanjem avionom ili jedrilicom pa i letenjem uopšte. Bolest u familiji, problemi u porodici, problemi razvoja i odrastanja dece, stanovanje, prihodi – sve su to izvori stresa koji ometa bezbedan rad i razmišljanje tokom leta. Grdno se varaju letači koji misle da je sve nabrojano jedno, a da je letenje drugo i da to dvoje nemaju nikakve veze. Veza postoji, emotivno stanje i stres utiču na sposobnosti i što je najgore, često tako da nismo ni svesni kako sposobnosti opadaju. Sem navedenih postoje i drugi uzroci povećanog rizika i da bi ih pilot sagledao napravljena je ček lista koju svaki pilot treba da ’’prodje’’ pre leta. Ta lista sadrži sledeće stavke: Alkohol – da li sam pio u prethodnih 8 sati ili prethodnih 24 sata? Umor – da li sam umoran ili nedovoljno naspavan? Hrana – da li sam gladan ili sam se prejeo, kakav je bio kvalitet hrane? BOlest – da li se osećam zdrav ili imam neke simptom bolesti? Lekovi – da li uzimam neke lekove? Stres – da li sam pod psihološkim pritiskom, imam probleme na poslu, probleme sa novcem? Akronim (povezana prva slova) koji nam olakšava pamćenje ove ček liste je AUH BOLEST. Nije teško zapamtiti ga. Svaki pilot, svakog dana pred odlazak na let treba sebi da postavi ovih šest pitanja. Može i gladan čovek da napravi let, može i ako uzima neki lek zbog zubobolje, i ako je neispavan, i kada je pod stresom. Može ali takvo letenje je daleko od toga da bude bezbedno. Jednog dana se za takvo ponašanje mora platiti. dr. Svetozar Kušić '