Можда сте се до сада запитали како то једирлица лети а нема мотор, а да вам то нико није објаснио. Па ево како:

       Вероватно да сте и сами правили, или сте бар видели, мали авион направљен од парчета хартије како лети. Када га вешто бацимо, авиончић ће летети право или ће можда направити и неки заокрет. Током лета он сваке секунде изгуби око пола метра висине. Ако га баците са висине од два метра летеће четири секунде. Без мотора. Са висине од два метра прелетеће у праволинијском лету најмање десет метара, значи са једног метра прелетеће раздаљину од 5 метара. То му је финеса. Исто тако лети и једрилица. Њене аеродинамиче особине су боље и њоме може да се управља. У мирном ваздуху једрилица током лета сваке секунде губи на висини око један до један и по метар. Једрилица има финесу од 30 до 50. То значи са висине од једног километра може да прелети 30 до 50 километара.

Схематски приказ једриња у стубу

   За летење једрилице важни су услови у атмосфери. Ваздух никад није потпуно миран. Хоризонтално кретање ваздуха називамо ветар. Сем хоризонталних постоје и вертикална ваздушна струјања. Њих називамо конвективна струјања ваздуха. Као што вода у лонцу који грејемо ври, тако се и ваздух загреван од земље креће у вис. Успоне струје ваздуха називамо ’’термика’’. Њих једриличари траже. Наравно постоје и ниспона струјања и њих избегавамо. Када уђе у простор где се ваздух уздиже - термички стуб, једрилица почиње да кружи. Ако се ваздух диже брзином од 4 мет/сеk а једрилица губи у том ваздуху 1,5 мет/сek значи да ће једрилица сваког секунда бити на висини већој за 2,5 метара. Кружећи у том термичком стубу једрилица добије по неколико стотина метара. Добијена висина јој омогућује да стигне до следећег термичког стуба где опет кружи и добија на висини.