О Ваји

               Енглески научник Чарлс Дарвин (1809-1882), дао је свету своју теорију еволуције животињског  света у којој између осталог каже да је човек постао од мајмуна. Наравно, као млад није тако мислио и своју теорију је формирао у старијим годинама. Сећам се себе кад сам био млад, имао сам више теорија а у пракси нисам доказао ништа.  Једна од тих је да бих ја волео да будем човек-птица. Али како кад немам крила? Упишем се ја млад у аероклуб па полетим на ''Врапцу'', ''Чавци'', ''Јастребу'' и осталој ''боранији''. Било је то у доба љутог социјализма код нас, половином двадесетог века. Градим тако ја социјализам, телевизије још није било, само радио Београд, преко кога сам свашта сазнао. Али радио Београду се прикључи једна тајна радио станица која, Бог зна од када постоји а Богами постојаће вечито, коју су назвали радио Милева. Још музеј Југословенског ваздухопловства није почео да се бави научном историјом а нама жутоклунцима радио Милева јави да се мајор Народно-ослободилачке  војске, инжењер Борис Цијан, званично ''Ц'' пилот једриличар, такође са званично ''Ц'' једриличаром Јовом Арежином у силовитом ослобађању Словеније од Немаца, мало затрчао до Винер Нојштата. Тамо су њих двојица пронашли једну ''Вају'', једног ''Ждрала'' и једну ''Ми-13'' па су то једном ''Штуком'' превукли у Марибор.

               Краљевски аероклуб ''Наша крила'' се тада угасио а уместо тога се формирао социјалистички аероклуб под називом Ваздухопловни Савез Југославије. И сви ''краљевски једриличари''  преузеше нови национални аероклуб. На једриличарској комисији коју је водио врхунски ''краљевски једриличар'' а затим комуниста Павле Црњански, Борис Цијан је дао предлог који је одмах прихваћен, да се сагради 20 нових ''Ждралова'' и 100 ''Ваја''. Од заплењених једрилица скинути су планови па је 50 ''Ваја'' градила фабрика ''Летов'' из Љубљане, Целовшка цеста 248 а других 50 панчевачка фабрика авиона ''Утва'', Јабучки пут бб. Словеначке ''Ваје'' су грађене од брезовог шпера и биле су нешто нешто лакше од ''Утвиних'' које су грађене од буковог шпера. ''Летовљеве'' су имале ДФС кочнице а ''Утвине'' Хирт. И ''Вају'' и ''Ждрала'' је 1936 и 1938 године конструисао немачки једриличар и инжејер Ханс Јакобс у оквиру Дармштатског једриличарксог истражовачког  центра ДФС (Darmstadt Forschungsanstalt fur Segelflugzeug). Никад нисмо сазнали шта је било са конструктором ''Ваје'' Хансом Јакобсом. Вероватно су га Руси ''уцмекали''.

               Већ 1949 год. на Савезном Ваздухопловном слету у Руми, са ''Вајом'' победио Макс Арбајтер а 1950 он са том првом ''Вајом'' отишао на првенство света у Еребру у Шведској где освојио треће место. Убрзо после тога саграђено је више десетина ''Ваја'' па се на републичким и савезним једриличарским такмичењима, да би се видело ко је најбољи једриличар, летело искључиво на ''Ваји''. Сви смо ми заволели летење на ''Ваји''. Она нам је прижила огромне могућности за освајање једриличарских значака, обарање рекорда, такмичења. Први дијамант у Југославији освојио је на ''Ваји'' љубљански једриличар Франц Мордеј са прелетом преко 500 км. од  Вршца до Катеринија у Грчкој код Солуна. На ''Вајама'' смо стицали велико летачко а и такмичарско искуство. Било је пуно лепих доживљаја са ''Вајама'' а за вантеренска слетања је била изванредна.

               Време је прошло, ''Ваје'' код нас више не лете, ми хоћемо у Европу. А по Европи и Америци цвета старовременско, олд тајмер летење и такмичење. Само смо ми сами себи забранили летење на дрвеним једрилицама. И само Бог зна зашто Музеј Југословенског ваздухопловства има ''Вају'' али је није изложио. Па нећемо ми ваљда немачку једрилицу да излажемо. О Цијану, оцу нашег једриличарства,нико ништа не говори, нити ко о њему нешто зна. По Дарвину, ми смо постали једриличари, људи-птице од ''Ваје''. Народна песма могла би да изгледа и овако: ''Ваја нас је одржала, њојзи хвала''.  Један немачки једирличар са жаљењем је рекао ''Летети пластичном једрилицом је уживање као и попити кафу из пластичне шољице''.

               Било је много расходованих ''Ваја'' по хангарима, многе су бачене на ђубре. Она која стоји у подруму музеја пропада а мени радио Милева јавља да Музеј прокишњава и да се вода слива у подрум. И наше једриличарство је отишло у подрум, и ми смо тамо али се надамо да ћемо изаћи одатле и опет једрити небом једног дана. Сећам се једног покојног мађарског једриличарског брачног пара. Њима на гробу пише: ''Бар смо летели''.

               О ''Ваји'' се може написати лепа књига али ко ће да је чита? Многи мисле да би то било губљење времена. Није профитабилно.

Београд      07.02.2002     
Дејан Гајић                 

Ове редове посвећујем моме старом, добром другару Живи Френцу са поруком за унуке:
''Бар смо летели – на ''Ваји''

 

Порекло имена једрилице ''Ваја'' (''Weihe'')

    I
Weihe¹ I. посвета, посвећење, рукоположење. II. свети жар, света ватра, божански пламен. III. посвећење, упућивање.
Weihe² птица луња

Енциклопедијски немачко-српскохрватски речник од С. Ристића и Ј. Кангрге, Просвета, 1963.

    II
Луња (Milvus), род дневних птица грабљивица из породице јастребова. Код нас живе црвенкаста љуња (Milvus Milvus) и мрка луња (Milvus Migrans). Луње су селице.

Популарна енциклопедија Просвете, БИГЗ, 1976

    III
Грабљивице
...
Луње

Луње су велике, витко саграђене птице грабљивице, имају слабији кљун, благо савинуте канџе, сразмерно врло велика и дугачка крила и дугачак, мање или више рашљаст реп.

Најпознатија је ц р в е н к а с т а л у њ а (Milvus Milvus), крупна грабљивица дугачка 65 до 72 см. са распоном крила од 140 до 150 сантиметара. ... Старији мужјаци имају светлу главу и врат, потиљак и предњи део груди су им рђастоцрвени, пера на леђима и раменима у средини су смеђастоцрна са рђастоцрвеним порубом. ...

Равни предели Европе јесу домовина ове неплемените грабљивице. ... Лети полако, али јако истрајно тако да благо плива по ваздуху. (стр.416).

Како живе животиње, А.Е. Брем, Отокар Кeршовани, Ријека, 1967.