|
|
Takmičarske discipline (2)U prethodnom članku o takmičarskim
disciplinama objasnio sam nove pojmove o okretnoj tački i značaj
GPS-a, odnosno Pisača leta (Flight Recorder), popularno zvanog
’’logera’’. U ovom tekstu će
biti reči o takmičarskim disciplinama. Utvrdili smo da se sada na takmičenjima koriste
tri takmičarske discipline i to: -
Trka
(Racing Task) -
Brzinski
prelet (Speed Task - AA) -
Prelet
(Distance Task – AA) Trka (Racing
Task) Trka je klasična jedriličarska disciplina.
Odredi se maršuta kojom takmičari moraju proći. To može
biti cilj i povratak, trougao ili poligon. Okretne tačke, koje su ranije
definisane ko upadljivi orijentiri koje je trebalo fotografisati, danas se
definišu kao geografske koordinate. Prečnik cilindra (konzerve
piva), je 500 metara. Zapis pisača leta mora pokazati bar jednu
tačku unutar cilindra. Posle poletanja svih takmičara i isteka 15
minuta objavljuje se da je start otvoren. Tada takmičari mogu krenuti na
zadatak. Start ostaje otvoren obično dva sata. Takmičari procenjuju
meteorološke uslove i odlučuju se da krenu odmah ili da neko vreme
sačekaju. Pobednik je
takmičar koji na preletu postigne najveću prosečnu brzinu.
Ostali takmičari koji stignu na cilj dobijaju bodove u zavisnosti od
ostvarene prosečne brzine. Njihovu bodovi se sastoje od bodova za prelet
i bodova za brzinu. Takmičari koji ne dolete do cilje dobijaju bodove
samo za dužinu ostvarenog preleta. Od pre nekoliko godina održava se takmičenje
pod nazivom Grand Prix jedriličarstva. Na ovom takmičenju se
koristi samo jedna disciplina. To je u osnovi trka. Promena se sastoji u tome
da po otvaranju starta svi takmičeri kreću istovremeno na prelet.
Pobednik je takmičar koji prvi preleti liniju cilja. Tokom dve godine
održavaju se u različitim delovima sveta kvalifikacije za svetski
Grand Prix. Na završnom takmičenju učestvuje svega trideset
takmičera. Do sada su održana dva Grand Prix-a, oba na
Novom Zelandu, u Omarami. Brzinski prelet (Speed Task - AA) Brzinski prelet je sličan disciplini Trka. Zadata
je maršuta kojom jedriličari moraju da prodju. U ovoj disciplini se
koriste zadati vazdušni prostori (Assigned Area) kroz koje takmičar
mora da prodje. Vazdušni prostor je cilindar oko odredjene geografske
tačke koji može imati prečnik i 40 kilometara. Kada ovakvih
cilindara ima dva ili tri to znači da razlika izmedju minimalne i
maksimalne dužine zadatka može biti preko 100 kilometara. U
zavisnosti od lokalnih ali i opštih meteoroloških prilika
takmičar procenjuje koliko duboko će ući u cilindar. Bitna karakteristika ovog zadatka je da se odredjuje minimalno vreme leta. Na
primer: let će trajati 3 časa. Takmičaru koji sleti na cilj
pre isteka tri časa računa se kao da je leteo tri časa.
Takmičaru koji sleti posle isteka tri časa računa se stvarno
vreme letenja. Svrha discipline je da
takmičar pokaže sposobnost da tokom tri ili više časova
može da ostvari veliku prosečnu brzinu leta. Pobednik je
takmičar koji postigne najveću prosečnu brzinu. U ovoj
disciplini takmičari moraju pre polaska na let da procene, na osnovu
meteo situacije, koja je to maksimalna distanca koju mogu da prelete za
zadato vreme. Ako skrate put stići će ranije a računaće
im se zadato vreme pa će prosečna brzina biti manja. Ako stignu na
vreme kraći put će im takodje smanjiti prosečnu brzinu.
Maksimalna distanca, s druge strane, ih dovodi u opasnost da ne stignu do
cilja odnosno da zbog dužine leta prosečna brzina bude manja.
Brzinski prelet je nesumnjivo najteža takmičarska disciplina. Prelet (Distance Task – AA) Prelet je disciplina gde se boduje preletena daljina na maršuti. Za disciplinu se odredi
osam do deset okretnih tačaka. Tačke su cilindri prečnika 500
metara. Redosled obilaska tačaka, izuzev prve tačke posle starta,
takmičari sami biraju, procenjujući meteo situaciju. Prilikom
izbora okretnih tačaka nije dozvoljeno leteti cilj – povratak. Dozvoljeno
je leteti u trouglu i poligonu. Disciplina ima još jedno
ograničenje, uvek se propisuje
maksimalno dozvoljeno vreme letenja. Vreme letenja se obično
odredjuje da bude 4 ili 5 časova. Iz pisača leta (FR, logera) se
utvrdjuje tačka na kojoj se pilot našao po isteku ovog vremena. Ta
tačka se računa kao mesto sletanja (virtuelno, prividno sletanje –
virtual landing). Često je propisano da takmičari koji se ne vrate
na polazni aerdrom dobijaju kaznene poene. I u ovoj disciplini, bez obzira
što se boduje samo dužina preleta, prosečna brzina leta je
značajna jer u ograničenom vremenu omogućava duži prelet. 22 septembar 2008 S.
Kušić
'
|
|
