Jedna od osnovnih ideja pri pokretanju ovih E Novosti bila je da budu i doprinos bezbednosti letenja. Zato ću u buduće veoma često praviti priloge o ovoj temi. Ovo je prvi.

''Ma šta mi napriča''

Naravno da nisu svi ljudi jednaki. Različito se ponašaju, misle, osećaju. Različitog su temperamenta i imaju različit odnos prema pojavama koje ih okružuju. Naš odnos prema stvarima to su naši stavovi. Možemo voleti, bojati se, biti indiferentni ili će nam nešto biti smešno. Taj naš stav može biti racionalan, kada se zasniva se na poznavanju i tačnoj proceni stvari. Iracionalnom stavu je najčešće uzrok nepoznavanje problema. Iracionalan stav, na primer bezrazložan strah, često stvara probleme ili nas dovodi u opasne situacije. Tako je i u letenju. Ovde navodim nekoliko karakterističnih rizičnih stavova – odnosa prema letenju. Svi oni ugrožavaju bezbednost i povećavaju mogućnost da se dogodi udes.

1. Negiranje autoriteta - ’’ma šta mi napriča’’

Sreće se kod osoba koje ne vole da im drugi govore šta da rade. Na neki način oni misle ’’niko mi neće reći šta ja treba da radim’’. Opasnost je kada počnu da smatraju da su propisi, pravila i obaveze glupu i nepotrebni.

2. Impulsivnost – ’’ ’hajde da to začas uradim’’

Ovo je stav osoba koje često imaju potrebu da nešto urade, bilo šta i to odmah. Oni ne razmišljaju o tome što žele da učine, ne izaberu najbolju alternativu. Oni urade prvu stvar koja im padne na pamet.

3. Osećanje neranjivosti – ’’to se meni nemože dogoditi’’

Mnogi ljudi smatraju da se udesi dešavaju drugima a nikad njima.Oni znaju da udes može da se desi i da bilo ko može da nastrada. Oni nikad ne pomišljaju niti osećaju da i oni lično mogu da budu uključeni. Piloti koji na ovaj način razmišljaju imaju više šansi da pokušavaju i da uvećaju rizik.

4. Mačo men – ’’ja to mogu’’

Ovako razmišljaju piloti koji se uvek trude da pokažu kako su oni bolji nego ma ko drugi. ’’Nema problema, ja to mogu da uradim – pokazaću im ja to’’. Piloti sa ovakvim stavovima pokušavaju da se dokažu ulazeći u rizik da bi impresionirali druge. Iako se čini da je ovo ponašanje karakteristično za muškarce podjednako je često i kod žena.

5. Rezignacija – ’’ma šta mi vredi’’.

Piloti koji razmišljaju na ovaj način smatraju da nisu u stanju da učene nešto značajno u situaciji koja im se dogadja. Kada se stvari odvijaju dobro, pilot veruje da ima sreće. Kada stvari podju loše oni veruju da ih to neko koči ili da nemaju sreće. Piloti ostavljaju da drugi nešto preduzmu, na gore ili na bolje. Ponekad takvi piloti postavljaju neopradane zahteve samo da bi ispali ’’fini momci’’.

Teško je nekome ko se plaši reći ’’nemoj da se plašiš’’. To neće mnogo da koristi. Ono što koristi je da se objekat ili situacija koja izaziva stah što bolje upozna. Da se nauče načini kako da se savlada i prevaziđe. Isto je i u letenju. Rizični stavovi se mogu prevazići, odnosno promeniti jedino većim učenjem, boljim poznavanje stvari i većom trenažom.

Piloti treba otvoreno da iznesu pred nastavnike letenja svoje probleme. O njima treba da razgovaraju. Nastavnici treba učenike da potstiču na ovakve diskusije i da im objašnjavaju prirodu i suštinu problema za koji su njihovi stavovi vezani. Da im objašnjavaju ne psihološki aspekt situacije nego praktična, operativna iskustva i rad koji je potreban da se problem prevaziđe. Nekada u tome treba biti dosta uporan. Treba nastojati da se problem već u samom početku otkrije i negativan stav suzbija. Ne naredbom i silom već kroz objašnjavanje, učenje i vežbe.

dr. S. Kušić

'