Статут Ваздухопловног савезa Србије Ових дана се поново покреће процес усвајања новог Статута ВСС. Због тога ћу се у неколико следећих бројева осврнути на то питање. Одмах желим да кажем да мислим да је важно да што више ваздухопловаца, а пре свега спортиста учествује у разговору. Сви прилози и мишљења која буду стигли на наш сајт биће достављени управном одбору ВСС. Да би вам олакшали слање, ускоро ће на сајту бити постављен блог. Могло би се поставити питање: ''Зашто уопште доносимо нови Статут?''. Одговор би био: ''Да се нешто промени, да неко више не може да се понаша и ради као до сада.'' Па зар заиста неко мисли да ће нови Статут променити моје понашање, да ћу ја бити другачији. Нећу. Остаћу исти и понашаћу се исто. Па ипак је Статут најважнији правни акт једне организације. Он не мења људе одмах али усмерава даље кретање према жељеном циљу. А који су нам најважни циљеви. Ја сматрам да је први циљ једниство Савеза - чвршће међусобне везе ваздухопловних спортиста. За други најважнији циљ сматрам стварање услова за развој ваздухопловних спортова. Наравно да циљева има још, да су и други важни али о том' потом. Јединство Савеза се може обезбедити на више начина. Један је ''јака централна власт'', ''диктатура пролетаријата''. Колико је то ''добро'' ми старији најбоље знамо. Не повратило се више никада. То је нешто слично ономе што сада имамо. Управни одбор који има сва права, у све се разуме, увек се позива на Статут било какву одлуку да донесе. Како су на годишњим скупштинама пролазили управни обори то нам је познато. Гледајући из угла једриличарства ни садашњи нема бољу перспективу. Други начин да се обезбеди јединство је демократизација Савеза. То значи да процес одлучивања треба померити што ближе онима којих се то тиче, о спорту у једној грани ваздухопловства треба да одлучују спортисти који се тим спортом баве. Тада за све одлуке, па и промашаје, нико други неће бити крив, сами ћемо бити криви. Тада ће коначно престати они ''сукоби'' и суревњивост који стално постоје међу различитим гранама спорта у Савезу. Они никада до сада нису били ''корисни'' – не подстичу на боље резултате, увек се гледало како да се други ''надмудри'' (не могу да кажем шта хоћу). У процесу демократизације ћемо отићи толико далеко, колико права садашњег управног одбора будемо успели да пренесемо на оне из којих права проистичу а то су спортисти. Данас имамо два облика организовања спортиста. Тамо где су спортови били више угрожени формирани су спортски савези. То су једриличарски и од недавно формиран савез падобранаца. Док је параглајдинг био у почетним стадијумима развоја, и док се ВСС за параглајдеристе уопште није интересовао, и они су имали свој савез. Тамо где су спортисти били из различитих, најчешће персоналних, разлога фаворизовани нису имали потребе за формирањем савеза. Били су ''близу ватре, па су се и грејали''. Други начин организовања спортиста су спортске комисије које постоје у Савезу. Према томе једна од основних карактеристика будућег статута треба да буде преношење права на савезе спортиста и спортске комисије. Рекао сам да права управног одбора треба да пренесемо на спортске савезе и комисије. Па да ли нам ВСС уопште треба? ВСС нам треба и то нам веома треба, толико да не могу у једној реченици да кажем све што хоћу. Не пада ми ни на крај памети да негирам велики значај ВСС и неопходност његовог постојања. Али о томе у идућем броју. др. Светозар Кушић '