Првенство Србије у прелетима Где смо сада И без много доказивања, свима у ваздухопловству је јасно да је једриличарство у нашој земљи спало на ниске гране. Већ дужи низ годинa број нових једриличара у аероклубовима је све мањи. Старији једриличари лете све мање а велики број њих је потпуно прекинуо да лети. Број важећих дозвола пилота једрилице у Србији је извесно мањи од стотину. Број исправних и регистрованих једрилица је око двадесет. Па ипак протеклих десетак година је у нашој земљи дошло до наглог развоја параглајдинга иако мемамо изразито погодних терена за овај спорт. Параглајдинг наводим као доказ: а/ да код младих и даље постоји интерес за ваздухопловне спортове и б/ да постоје могућности за лично инвестирање значајних пара у бављење ваздухопловством јер већина параглајдериста има своје крило и потребну опрему. Мислим да су ове две чињенице солидан основ на коме може да се гради развој једриличарства у наредним годинама. Где губимо пилоте Смањење броја ваздухопловних једриличара и просечно старење једриличарске популације забележено је у многим западним земљама. У супротстављању овој појави предузимају се акције и стечена су искуства. Следећа два графика преузета су из једног чланка на интернету. Ради се о анализи када и због чега обучени једриличари престају да се баве летењем. На слици је приказана крива успеха у летењу. Изглед криве је индивидуално различит. Код појединаца крива је у почетку веома стрма односно у првој години већ стичу дозволу пилота једрилице а у другој години сребрно ''Ц'' значку. По проласку почетног ентузијазма нових једриличара наилазе узроци који могу довести до прекида у летењу. Прво је то досада која се јавља када нема изазова. А изазов је први прелет. После ослобађања од везаности за аеродром, стицања сребрно ''Ц'' значке и самопоуздања потребни су што чешћи прелети. Стицање услова за златну и дијамантску значку везано је за више чиниоца који су често недоступни. То су временски услови за прелет од 300 км. у троуглу, временски услови за прелет од 500 км и техничко орографски услови за постизање висине од 5000 метара. Како обично, код нас није није у изгледу да они буду испуњени у времену од неколико година, због тога су, потребни потстицаји да би се одржао континуитет у летењу. Када потстицаја нема, прекид летења је реална опасност. У целој овој причи очигледно је да инструктори и руководиоц летења имају главну улогу. Такмичење на државним првенствима је још виши степен. Није реално очекивати да ће сви једриличари стићи до могућности да се такмиче на државним и међународним шампионатима. Сем тога првенства захтевају уз претходне тренинге, по петнаест и више дана отсуства са посла и из породице као и знатна лична финансијска улагања. То је допунско оптерећење које многи немогу или нису спремни да поднесу. Шта други чине Нема потребе да измишљамо рупу на саксији. Треба покушати са акцијама за које знамо да ће дати резултате. У свету са овим проблемом покушавају да се изборе углавном на два начина: првенствима у прелетима и лига такмичењима. Првенство у прелетима је такмичење у коме може учествовати сваки једриличар. Сваки обављен прелет се пријављује непосредном организатору такмичења. То је аероклуб који води евиденцију. Документација о извршеном лету се доставља електронском поштом у облику стандардизованог IGC фајла. Прелет мора бити дужи од 50 км. Такмичење траје читаву годину дана (обично од 15. октобра до истог датума следеће године). За резултат се узимају четири најуспешнија лета. Примењује се хендикеп фактор. По завршеном такмичењу се проглашава државни првак у прелетима за ту годину. По овом узору организовано је On Line Contest (Aerokurier, OLC), такмичење на које своје прелете, интернетом пријављују једриличари из целог света. У 2007 години учествовало је више од 8000 пилота. Државно првенство у прелетима на овом принципу имају многе земље Европе. До пре годину – две дана било је немогуће код нас организовати ову врсту такмичења. Разлог је непостојање у аероклубовима флајт рикордера (Flight Recorder - ФР) који су одобрени од стране ИГЦ (International Gliding Commission IGC) за коришћење на међународним такмичењима. Сада такве ''логере'', како их још популарно зову, има сваки аероклуб где се лети на једрилицама. За такмичење је довољан само један ФР који пилоти наизменично користе када иду на прелет. Током 2007 године је само такмичар аероклуба ''Ваја'', др. Александар Диклић, послао свој фајл са прелета на ОЛЦ. Пријава и фајл су прихваћени и он је рангиран на светској листи такмичара. Учешћем већег броја пилота на нашем државном првенству у прелетима сви они би били исто тако рангирани на листи ОЛЦ такмичења. Лига такмичења су такмичења аероклубова од којих сваки има неколико екипа. Такмичења се обављају викендом. Сваког викенда такмичење се обавља у организацији другог клуба. У екипи су по три члана. Резултати пилота новајлије (који још није испунио услов прелета за златно Ц значку) се множе са коефицијентом 1,2; средњак (није испунио услов прелета за дијамантко Ц значку) задржава освојене бодове а бодови мајстора се множе коефицијентом 0,8. Пошто је дружење једриличара обично један од основних циљева лиге, бодује се и успех аероклуба у организовању забаве другог дана викенда. Такмичења у прелетима су скупљи вид такмичења. О некој форми ових такмичења такође треба размислити. Али, вратимо се прелетима. Правилник такмичења у прелетима сам предложио још пре три године. На задњем састанку Једриличарске комисије увојен је предлог овог правилника и дат на јавну расправу. Аероклуб Нови Сад је прихватио да буде непосредни организатор такмичења у 2008 години. До сада сам разменио по један емеил са претседником аероклуба господином Влатком Рихтером. Да би такмичење могло да почне, потребно је да Савез усвоји поменути правилник и да се усвоји Билтен бр. 1 такмичења. Надам се да ће аероклуб Нови сад успети да обави и остале организационе задатке везане за вођење овог такмичења. Тема првенства у прелетима још није исцрпена. Надам се да ћу у следећем броју моћи да пружим једриличарима обавештења да је Правилник о прелетима усвојен и детаљан опис начина како се врши пријављивање код ОЛЦ-а. 28 01.2008 др. Светозар Кушић '